Republika Srbija je produžila međunarodnopravni kontinuitet bivše državne zajednice primenom člana 60. Ustavne povelje.
Jednostavnije rečeno, Srbija je isto što i Srbija i Crna Gora, samo bez Crne Gore.
Da bi Crna Gora odgovarala za navodno kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, Bosna i Hercegovina bi morala da podnese novu tužbu, a to se neće desiti iz dva razloga.
Prvo, zbog predstavnika Republike Srpske u zajedničkim organima Bosne i Hercegovine koji sigurno neće glasati za podnošenje tužbe.
Drugo, Crna Gora nije bila država u smislu međunarodnog prava u relevantnom periodu, pa ni ugovornica Konvencije. A pošto država prethodnica Crne Gore i dalje postoji i to je Srbija protiv koje je postupak pravosnažno okončan, stvar je presuđena (res iducata).
Preporuke:
36
2
2
sreda, 07 april 2021 18:28
Stojanovic dr Slobodan
Tuzba od 1993.g. za genocid od 1995.g podneta od neovlascenog subjekta protiv drzave neclanice UN, uz potpuno nepriznavanje postojanja srpskog naroda u BiH. Nakon svega, doneta je presuda po priznanju, ucinjenom od strane R.Stojanovica. Na sve to, stranka koja je losije prosla,tj. Srbija odbija da izjavi reviziju 2017.g uz znanje da na tu reviziju nema ko ni da odgovori, mego ceka da pravni lek izjavljuje samo strana koja je bolje prosla u sporu.A sud je presudio o onome sto su bosanski Srbi ucinili ne pitajuci nijednog nista za to.
Preporuke:
13
1
3
sreda, 07 april 2021 19:03
Transaminaza
@Transvakseru,Nekoliko pitanja za tebe:1. Kada je podneta tužba Međunarodnom sudu pravde?2. Kada se (posle koliko vremena) desio sporni događaj?3. Kada je doneta presuda, tj. posle koliko vremena od podnošenja tužbe?4. Da li je, kada je podnošena tužba, tužilac kontrolisao celu svoju teritoriju i imao saglasnost od RS ili AP Zapadna Bosna?5. Šta sud radi kada ne postoji npr. tuženi...? 6. Da li znaš definiciju genocida?Inače - ne vidim zašto ne bi mogla i CG (ako su "nategli" priču za Srbiju)?
Preporuke:
5
2
4
sreda, 07 april 2021 21:59
@ Traminaza
Pitanja koja postavljate nemaju veze sa temom, a tema je zašto Crna Gora nije obuhvaćena presudom u predmetu BiH protiv SCG/Srbije i da li Crna Gora može biti tužena u istoj stvari.
No da Vam odgovorim. 1. Tužba je podneta 20.marta 1993. 2. Ako mislite na Srebrenicu u pitanju je jul 1995, ali u tužbi nije reč o navodnom genocidu na teritoriji Opštine Srebrenica već na celoj teritoriji BiH. 3. Presuda u meritumu je doneta 26. februara 2007. 4. Nije kontrolisao i nije imao saglasnost (a ni Ustav SRBiH iz 1974. ni njegov falsifikat tj. Ustav RBiH iz 1993. ne poznaju ni Republiku Srpsku ni APZB, a Republika Srpska prema tada važećem Ustavu RS sebe ne smatra delom bilo koje BiH, no pitanja unutrašnjeg prava nisu relevantna za legitimaciju po međunarodnom pravu (za više o tome pogledajte precedent u sporu povodom Grenlanda i Bečku konvenciju o pravu ugovora). 5. Tuženi postoji. SRJ, SCG i Republika Srbija su jedna te ista država. To se zove međunarodnopravni kontinuitet države. (Nastavak sledi)
Preporuke:
1
2
5
sreda, 07 april 2021 22:43
@ Traminaza
U pogledu tužioca ista stvar. Prema članu I/1. Ustava Bosne i Hercegovine (Dejtonski ustav), Republika Bosna i Hercegovina nastavlja da postoji kao država po međunarodnom pravu kao Bosna i Hercegovina. Dakle, kao što je SRJ=SCG=Srbija, tako je i SRBiH=RBiH=BiH. 6. Znam definiciju, al' mrzi me da je prepisujem. Ako Vas zanima potražite član II Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida pa pročitajte.
Ako ne vidite, predlažem Vam da pročitate neki udžbenik Međunarodnog javnog prava. Nije teško, evo ovde imate nekoliko pa birajte: https://www.balkandownload.org/topic/101098-knjige-iz-oblasti-međunarodnog-prava/
Umesto što sa mnom polemišete i pri tom mašite temu, bolje Vam je da se zapitate šta su radili političari i u Srbiji i u Republici Srpskoj sve to vreme, koje i kakve pravnike su angažovali i kakve su im instrukcije davali.
Preporuke:
1
1
6
četvrtak, 08 april 2021 06:52
Transaminaza
@Transvakser
Iz odgovora koje ste poslali, i sa kojima se u najvećoj meri slažem, nije mi jasno kako je ispalo da ste poslali prvi komentar koji je negativan?!
Baš što se tiče krivičnog dela genocid, neophodno je postojanje tzv. "genocidne namere" i svih elementa bića krivičnog dela (uništenje naroda), koja je više nego sporna, pogotovu nakon što su obelodanjeni brojni dokumenti u međuvremenu (posebno bih istakao britanske arhive).
Osim toga, ne pominjete da je u međunarodnom pravu glavna i najveća odgovornost za "zločin protiv mira" i zaveru (prve dve tačke Nirnberških procesa). Srbima se, dakako, ne može to prebaciti - jer su prve žrtve rata. A Izetbegović je odbio: sporazum Karadžić-Čengić, Beogradski dogovor (da bude prvi predsednik) i opozvao potpis sa Kutiljerovog plana.
A koja je bila procedura za (legalno) otcepljenje CG po tada važećem Ustavu? 2/3 većina svih poslanika, raspuštanje skupštine, 2/3 većina u novom sazivu. Nijednom nije dobijena 2/3 većina!
Preporuke:
2
0
7
četvrtak, 08 april 2021 07:10
Transaminaza
@Transvakser 2
Još neke tačke:
- što se tiče "tuženog": niste u pravu da je "postojao", SRJ je imala problem sa kontinuitetom (čak je, svojevremeno, dala određene rezerve prilikom prijema u UN, koje se odnose na nadležnost Međunarodnog suda pravde)
- što se tiče odredaba unutrašnjeg prava - nije tako jednostavno kako želite da predstavite. Npr. Albanci su nacionalna manjina ("NARODNOST") po bivšem Ustavu SFRJ, pa su im čak (neki) priznali pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. A potpisnik Dejtonskog sporazuma je i Republika Srpska (Srbi su konstitutivni NAROD u bivšoj SFRJ i u BiH, pa je referendum 1. marta bio neustavan). Ako biste poželeli da mi odgovorite da to nema veze: Krim se otcepio nakon odluke (legalnog) parlamenta i referenduma, a ionako je nelegalno "pridodat" Ukrajini od strane Hruščova. Ipak, ne priznaju njegovu nezavisnost. Kao ni u italijanskom regionu Veneto.
Još nešto: u civilizovanim zemljama nema roka za ponavljanje postupka u krivičnim stvarima.
Preporuke:
2
0
8
četvrtak, 08 april 2021 09:45
Stojanovic dr Slobodan
Cl.61.tac.5.Statuta medj.suda pravde predvidja maksimalni rok za reviziju od 10 godina.
Tuzba za genocid iz 1993.g.je bila veksatorna,tacnije krajnje zlonamerna,sto se vidi cak i iz primitivnog nivoa formulacija F.Boyle-a,americkog advokata koji ju je napisao.Ne ulazeci ovde u mogucnosti stalnih preinacenja,pa i pitanje protivtuzbe koju je povukao Vuk Draskovic, potpuno sam saglasan sa time da je ovde osnovno pitanje ponasanje politicara iz Srbije i RS,izbora njihovih pravnika i instrukcijama koje su im dali.
Preporuke:
2
0
9
četvrtak, 08 april 2021 11:17
Hronologija1
22.5.1992. Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija primljene su u članstvo UN na osnovu Rezolucija UN 46/236, 46/237 i 46/238.
19.9.1992. Rezolucijom 777 Savet bezbednosti UN konstatuje da država, koja je ranije bila poznata kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, prestala je da postoji i da mora podneti prijavu za članstvo u UN.
20.03.1993. Bez saglasnosti Srba kao konstitutivnog naroda, Vlada Bosne i Hercegovine angažuje američkog profesora Frensisa Bojla, koji podnosi Tužbu protiv Savezne Republike Jugoslavije tražeći da se utvrdi da je počinila genocid, da plati odštetu 100 milijardi USD ili da se ukine RS.
15.12.2004. Uz obrazloženje da Srbija a ni SRJ nisu bile članice UN isti Međunarodni sud pravde odbacio je tužbu protiv zemalja NATO zbog agresije.
Preporuke:
2
0
10
četvrtak, 08 april 2021 11:18
Hronologija2
28.06.2006. Nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, UN su po hitnom postupku 28.6.2006. donele Rezoluciju br. 60/264 kojom primaju Crnu Goru kao 192 članicu UN. Na taj način, saglasno Rezoluciji 777 od 19.9.1992. Srbija je podnela prijavu i postala je samostalna članica UN.
26.2.2007. Umesto da odmah po prijemu, odbaci tužbu zbog nenadležnosti i zbog toga što nije pružen bilo kakav dokaz da se desio genocid na teritoriji BiH i izvan teritorije BiH, Međunarodni sud pravde vodio je postupak 14 godina i na kraju doneo Presudu kojom je utvrdio da Srbija nije izvršila genocid.
4.1.2020. Britanija skinula oznaku tajnosti sa tajnih spisa Ministarstva odbrane u kojima se navodi da su Srbi, u julu 1995. godine, reagovali nakon što su ih muslimani napadali iz zaštićene od juna. Na taj način Britanija je potvrdila da kod Srba nije postojala namera da se izvrši zločin.
Preporuke:
2
0
11
četvrtak, 08 april 2021 12:56
@ Traminaza
Opet Vi iznova i iznova otvarate nova pitanja koja se ne tiču prvobitnog pitanja.
I ponovo Vas pitam - šta je svako naše rukovdstvo, tadašnje, potonje i sadašnje, ono u Srbiji (SRJ) i ono Republici Srpskoj radilo?
Navodno sporan kontinuitet je pitanje odnosa SFRJ i SRJ. Dakle, ključni datum je 27. april 1992. godine.
Kako je došlo do diskontinuiteta? Odlukom vlasti SRJ da zatraže ponovni prijem u UN, a sve suprotno alineji prvoj Preambule Ustava SRJ!
Ko je legalizovao Alijino protivustavno pretvaranje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine u Republiku Bosnu i Hercegovinu? Pa vlasti SRJ već 28. aprila 1992. godine donose odluke o uspostavljanju granice prema "Republici BiH", SRJ je donela i deklaraciju o priznavanju "republika SFRJ koje ne ostaju u sastavu SRJ". Zašto je srpska strana na pregovorima u Dejtonu prihvaćena formulacija o kontitetu tzv. "Republike BiH" i Bosne i Hercegovine?
Dakle, pustite se kukanja i vidite šta smo mi uradili za svoju stvar. Veoma malo.
Preporuke:
1
0
12
četvrtak, 08 april 2021 14:31
Transaminaza
@Transvakser
Kolega, ja ne kukam, a slažem se da je trebalo uraditi više. Samo, imajte na umu da su Ujedinjene Nacije bile te koje su zahtev SRJ za sukcesijom stavile "na led", i insistirale na novom zahtevu za prijem. Na sajtu Fonda za razvoj demokratije (fondbmb.org) sam video neke pravne analize na tu temu.
Drugo, da li Vi shvatate da MSP ODBACUJE tužbu SRJ protiv država NATO-agresora jer NISMO ČLAN UN, a NE ODBACUJE tužbu BiH, iako - po istom kriterijumu istog suda - nismo bili član UN? Postoji nešto što se zove zabrana diskriminacije i samovolje postupanja.
Mislim da je poenta u tome šta može sada da se pravno uradi, a može mnogo toga. Toga bi trebalo da bude svesno i rukovodstvo u Republici Srpskoj i u Srbiji, i da se ozbiljno prione na posao.
Preporuke:
2
1
13
četvrtak, 08 april 2021 15:43
@ Traminaza
Međunarodni sud (ono "pravde" je višak, pogledajte naziv na ruskom) je odbacio tužbe SRJ u predmetima o legalnosti primene sile, a prihvatio "bosanskohercegovačku" tužbu protiv SRJ tako što je, po meni potpuno pogrešno i neopravdano, "proširio" teoriju estopela i primenio je na naš slučaj.
SRJ sve do 2000. godine tvrdi da je članica UN, i svoju odbranu po tužbi zasniva na tome da se navodni genocid nije ni desio. Mi osporavamo i da je tzv. RBiH uopšte članica Konvencije i ulažemo prigovor na instrument o
Posle 2000. SRJ tvrdi da nije članica UN, ponovo pristupa Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i tom prilikom izjavljuje rezervu na član IX.
Kako smo to stručno uradili vidi se iz toga što nije izvršena nova ratifikacija i u "Sl. listu SRJ-Međunarodni ugovori" objavljena pomenuta rezerva. Pogledajte bilo koju bazu važećih propisa i videćete da je i dalje na snazi ratifikacioni instrument iz 1950.
(nastavak sledi)
Preporuke:
1
0
14
četvrtak, 08 april 2021 16:00
@ Traminaza
I umesto da se mi bavimo dokazivanjem da navodnog genocida nije ni bilo, šta mi radimo?
Povlačimo protivtužbu i svu svoju odbranu zasnivamo na prigovoru o nenadležnosti. I usput tvrdimo da mi nemamo ništa sa Republikom Srpskom.
Uzgred, Hrvatska i BiH ulažu prigovore na našu rezervu na pomenuti član IX. Konvencije.
I šta onda sud radi? Argumentaciju pronalazi u institutu međunarodnopravnog estopela i "proširuje" njegovu primenu sa tužioca na tuženu stranu i hvata se za to naše igranje "jesmo član-nismo član", i poziva se na deklaraciju Saveznog veća Skupštine SFRJ, Narodne skupštine R. Srbije i Skupštine RCG od 27.4.1992. da će SRJ dosledno poštovati sve međunarodne obaveze koje je preuzela SFRJ.
Sud se, inače, čak ni ne bavi utvrđivanjem da li je navodni genocid počinjen već uzima zdravo za gotovo "nalaz" Haškog tribunala.
Ja o Međunarodnom sudu uopšte nemam pozitivno mišljenje, ali zašto smo mi svojim brljanjem i nemuštom odbranom morali da im olakšamo posao?
.jpg)
Republika Srbija je produžila međunarodnopravni kontinuitet bivše državne zajednice primenom člana 60. Ustavne povelje.
Jednostavnije rečeno, Srbija je isto što i Srbija i Crna Gora, samo bez Crne Gore.
Da bi Crna Gora odgovarala za navodno kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, Bosna i Hercegovina bi morala da podnese novu tužbu, a to se neće desiti iz dva razloga.
Prvo, zbog predstavnika Republike Srpske u zajedničkim organima Bosne i Hercegovine koji sigurno neće glasati za podnošenje tužbe.
Drugo, Crna Gora nije bila država u smislu međunarodnog prava u relevantnom periodu, pa ni ugovornica Konvencije. A pošto država prethodnica Crne Gore i dalje postoji i to je Srbija protiv koje je postupak pravosnažno okončan, stvar je presuđena (res iducata).
No da Vam odgovorim. 1. Tužba je podneta 20.marta 1993. 2. Ako mislite na Srebrenicu u pitanju je jul 1995, ali u tužbi nije reč o navodnom genocidu na teritoriji Opštine Srebrenica već na celoj teritoriji BiH. 3. Presuda u meritumu je doneta 26. februara 2007. 4. Nije kontrolisao i nije imao saglasnost (a ni Ustav SRBiH iz 1974. ni njegov falsifikat tj. Ustav RBiH iz 1993. ne poznaju ni Republiku Srpsku ni APZB, a Republika Srpska prema tada važećem Ustavu RS sebe ne smatra delom bilo koje BiH, no pitanja unutrašnjeg prava nisu relevantna za legitimaciju po međunarodnom pravu (za više o tome pogledajte precedent u sporu povodom Grenlanda i Bečku konvenciju o pravu ugovora). 5. Tuženi postoji. SRJ, SCG i Republika Srbija su jedna te ista država. To se zove međunarodnopravni kontinuitet države. (Nastavak sledi)
Ako ne vidite, predlažem Vam da pročitate neki udžbenik Međunarodnog javnog prava. Nije teško, evo ovde imate nekoliko pa birajte: https://www.balkandownload.org/topic/101098-knjige-iz-oblasti-međunarodnog-prava/
Umesto što sa mnom polemišete i pri tom mašite temu, bolje Vam je da se zapitate šta su radili političari i u Srbiji i u Republici Srpskoj sve to vreme, koje i kakve pravnike su angažovali i kakve su im instrukcije davali.
Iz odgovora koje ste poslali, i sa kojima se u najvećoj meri slažem, nije mi jasno kako je ispalo da ste poslali prvi komentar koji je negativan?!
Baš što se tiče krivičnog dela genocid, neophodno je postojanje tzv. "genocidne namere" i svih elementa bića krivičnog dela (uništenje naroda), koja je više nego sporna, pogotovu nakon što su obelodanjeni brojni dokumenti u međuvremenu (posebno bih istakao britanske arhive).
Osim toga, ne pominjete da je u međunarodnom pravu glavna i najveća odgovornost za "zločin protiv mira" i zaveru (prve dve tačke Nirnberških procesa). Srbima se, dakako, ne može to prebaciti - jer su prve žrtve rata. A Izetbegović je odbio: sporazum Karadžić-Čengić, Beogradski dogovor (da bude prvi predsednik) i opozvao potpis sa Kutiljerovog plana.
A koja je bila procedura za (legalno) otcepljenje CG po tada važećem Ustavu? 2/3 većina svih poslanika, raspuštanje skupštine, 2/3 većina u novom sazivu. Nijednom nije dobijena 2/3 većina!
Još neke tačke:
- što se tiče "tuženog": niste u pravu da je "postojao", SRJ je imala problem sa kontinuitetom (čak je, svojevremeno, dala određene rezerve prilikom prijema u UN, koje se odnose na nadležnost Međunarodnog suda pravde)
- što se tiče odredaba unutrašnjeg prava - nije tako jednostavno kako želite da predstavite. Npr. Albanci su nacionalna manjina ("NARODNOST") po bivšem Ustavu SFRJ, pa su im čak (neki) priznali pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. A potpisnik Dejtonskog sporazuma je i Republika Srpska (Srbi su konstitutivni NAROD u bivšoj SFRJ i u BiH, pa je referendum 1. marta bio neustavan). Ako biste poželeli da mi odgovorite da to nema veze: Krim se otcepio nakon odluke (legalnog) parlamenta i referenduma, a ionako je nelegalno "pridodat" Ukrajini od strane Hruščova. Ipak, ne priznaju njegovu nezavisnost. Kao ni u italijanskom regionu Veneto.
Još nešto: u civilizovanim zemljama nema roka za ponavljanje postupka u krivičnim stvarima.
Tuzba za genocid iz 1993.g.je bila veksatorna,tacnije krajnje zlonamerna,sto se vidi cak i iz primitivnog nivoa formulacija F.Boyle-a,americkog advokata koji ju je napisao.Ne ulazeci ovde u mogucnosti stalnih preinacenja,pa i pitanje protivtuzbe koju je povukao Vuk Draskovic, potpuno sam saglasan sa time da je ovde osnovno pitanje ponasanje politicara iz Srbije i RS,izbora njihovih pravnika i instrukcijama koje su im dali.
19.9.1992. Rezolucijom 777 Savet bezbednosti UN konstatuje da država, koja je ranije bila poznata kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, prestala je da postoji i da mora podneti prijavu za članstvo u UN.
20.03.1993. Bez saglasnosti Srba kao konstitutivnog naroda, Vlada Bosne i Hercegovine angažuje američkog profesora Frensisa Bojla, koji podnosi Tužbu protiv Savezne Republike Jugoslavije tražeći da se utvrdi da je počinila genocid, da plati odštetu 100 milijardi USD ili da se ukine RS.
15.12.2004. Uz obrazloženje da Srbija a ni SRJ nisu bile članice UN isti Međunarodni sud pravde odbacio je tužbu protiv zemalja NATO zbog agresije.
26.2.2007. Umesto da odmah po prijemu, odbaci tužbu zbog nenadležnosti i zbog toga što nije pružen bilo kakav dokaz da se desio genocid na teritoriji BiH i izvan teritorije BiH, Međunarodni sud pravde vodio je postupak 14 godina i na kraju doneo Presudu kojom je utvrdio da Srbija nije izvršila genocid.
4.1.2020. Britanija skinula oznaku tajnosti sa tajnih spisa Ministarstva odbrane u kojima se navodi da su Srbi, u julu 1995. godine, reagovali nakon što su ih muslimani napadali iz zaštićene od juna. Na taj način Britanija je potvrdila da kod Srba nije postojala namera da se izvrši zločin.
I ponovo Vas pitam - šta je svako naše rukovdstvo, tadašnje, potonje i sadašnje, ono u Srbiji (SRJ) i ono Republici Srpskoj radilo?
Navodno sporan kontinuitet je pitanje odnosa SFRJ i SRJ. Dakle, ključni datum je 27. april 1992. godine.
Kako je došlo do diskontinuiteta? Odlukom vlasti SRJ da zatraže ponovni prijem u UN, a sve suprotno alineji prvoj Preambule Ustava SRJ!
Ko je legalizovao Alijino protivustavno pretvaranje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine u Republiku Bosnu i Hercegovinu? Pa vlasti SRJ već 28. aprila 1992. godine donose odluke o uspostavljanju granice prema "Republici BiH", SRJ je donela i deklaraciju o priznavanju "republika SFRJ koje ne ostaju u sastavu SRJ". Zašto je srpska strana na pregovorima u Dejtonu prihvaćena formulacija o kontitetu tzv. "Republike BiH" i Bosne i Hercegovine?
Dakle, pustite se kukanja i vidite šta smo mi uradili za svoju stvar. Veoma malo.
Kolega, ja ne kukam, a slažem se da je trebalo uraditi više. Samo, imajte na umu da su Ujedinjene Nacije bile te koje su zahtev SRJ za sukcesijom stavile "na led", i insistirale na novom zahtevu za prijem. Na sajtu Fonda za razvoj demokratije (fondbmb.org) sam video neke pravne analize na tu temu.
Drugo, da li Vi shvatate da MSP ODBACUJE tužbu SRJ protiv država NATO-agresora jer NISMO ČLAN UN, a NE ODBACUJE tužbu BiH, iako - po istom kriterijumu istog suda - nismo bili član UN? Postoji nešto što se zove zabrana diskriminacije i samovolje postupanja.
Mislim da je poenta u tome šta može sada da se pravno uradi, a može mnogo toga. Toga bi trebalo da bude svesno i rukovodstvo u Republici Srpskoj i u Srbiji, i da se ozbiljno prione na posao.
SRJ sve do 2000. godine tvrdi da je članica UN, i svoju odbranu po tužbi zasniva na tome da se navodni genocid nije ni desio. Mi osporavamo i da je tzv. RBiH uopšte članica Konvencije i ulažemo prigovor na instrument o
Posle 2000. SRJ tvrdi da nije članica UN, ponovo pristupa Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i tom prilikom izjavljuje rezervu na član IX.
Kako smo to stručno uradili vidi se iz toga što nije izvršena nova ratifikacija i u "Sl. listu SRJ-Međunarodni ugovori" objavljena pomenuta rezerva. Pogledajte bilo koju bazu važećih propisa i videćete da je i dalje na snazi ratifikacioni instrument iz 1950.
(nastavak sledi)
Povlačimo protivtužbu i svu svoju odbranu zasnivamo na prigovoru o nenadležnosti. I usput tvrdimo da mi nemamo ništa sa Republikom Srpskom.
Uzgred, Hrvatska i BiH ulažu prigovore na našu rezervu na pomenuti član IX. Konvencije.
I šta onda sud radi? Argumentaciju pronalazi u institutu međunarodnopravnog estopela i "proširuje" njegovu primenu sa tužioca na tuženu stranu i hvata se za to naše igranje "jesmo član-nismo član", i poziva se na deklaraciju Saveznog veća Skupštine SFRJ, Narodne skupštine R. Srbije i Skupštine RCG od 27.4.1992. da će SRJ dosledno poštovati sve međunarodne obaveze koje je preuzela SFRJ.
Sud se, inače, čak ni ne bavi utvrđivanjem da li je navodni genocid počinjen već uzima zdravo za gotovo "nalaz" Haškog tribunala.
Ja o Međunarodnom sudu uopšte nemam pozitivno mišljenje, ali zašto smo mi svojim brljanjem i nemuštom odbranom morali da im olakšamo posao?